Nikolina je čitavog života okrenuta prirodnim naukama. Kompjuteri su je uvek interesovali, matematička gimnazija bila je prvi i jedini izbor za srednjoškolsko obrazovanje, a svoj san ostvarila je kada je upisala PMF. Talentovana u matematičkoj logici, spretna u matematičkim teorijama, diplomu je stekla u roku, a ubrzo dobija i posao - kao softver tester. Iako je prvo želela da bude programer, odlučila je da prihvati poziciju softver testera iz koje bi mogla brzo da napreduje ka poziciji programera.
Međutim, Nikolina je vrlo brzo uvidela, da nije sve tako glatko kao što je zamišljala. I nakon 9 godina veoma zahtevne edukacije, Nikolina je na svom poslu bila početnik. Shvatila je da, ako želi da postane kvalitetan softver tester, pored podrazumevanih tehničkih veština, koje je tek trebala da razvija u industrijskom okruženju, mora da radi i na: 1. analitičkim veštinama - kako bi uspešno procenila rizike i beskonačnost testiranja svela na prihvatljivu konačnost, 2. komunikacijskim veštinama - kako bi uspešno prikupila validne informacije, a zatim prosledila svoje nalaze svim zainteresovanim kolegama na različitim pozicijama jasnim i nedvosmislenim jezikom, 3. organizacionim veštinama - kako bi efikasno upravljala neminovnim promenama u okruženju. Bilo je jasno da mora vrlo brzo da nauči da odvoji bitno od nebitnog, a godine školovanja malo su je tome naučile. Iako je testiranje softvera danas specijalizacija u oblasti razvoja softvera, kojoj pojedinci posvećuju godine mukotrpnog rada i truda, još uvek ne postoji akademski program koji ovu industrijsku disciplinu podržava.
Usred velike potražnje za IT kadrom, te primamljivih uslova za rad, mnogo ljudi u ovu industriju ne dolazi putem formalnog obrazovanja već upadaju u zamku kurseva za "brzu" prekvalifikaciju u IT sektor. U društvu su se tako razvile različite paradigme, uglavnom pogrešne, a jedno od uvreženih mišljenja je da je najlakši put do pozicije programera ako se zaposlite kao tester i “na brzinu” napredujete. Stoga neretko prekvalifikovane testere ili programere smatraju neravnopravnim, članovima tima koji ne pružaju veliki doprinos. Međutim, stručnjaci iz drugih branši mogu biti od velikog značaja za razvoj softvera.
Agronomi, biolozi ili recimo hemičari, mnogo bolje će razumeti funkcije i upotrebljivost softvera ukoliko je isti namenjen primeni u okviru njihove struke. Svakako, i oni će morati puno toga da nauče kako bi mogli efikasno da komuniciraju sa kolegama u timu i daju svoj doprinos razvoju kvalitetnog softverskog proizvoda.
Nego, da se vratimo na našu Nikolinu sa početka priče. Nekoliko godina nakon prvog dana na poslu, shvatila je da su je aktivnosti na poziciji testera poprilično odvukle od sna da postane programer i da su novostečene veštine i talenat koji je otkrila u sebi primerenije poziciji softver testera. Takođe, Nikolina sada razume da razvoj bilo koje uloge u IT industriji zahteva veliku posvećenost, neprekidno učenje i da predstavlja karijeru za sebe.
Da li po vašem mišljenju postoji razlika između testera koji prolaze formalno IT obrazovanje i onih koji dolaze sa brze prekvalifikacije?
Podelite Vaše mišljenje sa nama na Linkedin-u